Meet YP: Stefan Gajić, Grafički dizajner
Sebe skromno predstavlja kao mršavog, relativno visokog, mladog dizajnera iz Beograda. Ali reč koja prva pada napamet svima koji su imali prilike da sa njim rade ili makar popričaju je ista – Talentovan. Ono što mnogi dodaju jeste da je uvek spreman da ponudi nešto dodatno, uvek daje plus one. Iz tog, i mnogo drugih razloga, predviđaju mu sjajnu karijeru. A ko je Stefan Gajić, kako je ušao u svet dizajna i kuda se uputio, saznali smo upravo kroz razgovor sa njim.
YP: Kada si shvatio šta želiš da radiš i otkrio svoj talenat?
Stefan: Dizajn me je uvek pratio i bio deo mene. Imam stariju sestru koja je grafički dizajner, tako da sam uz nju, vrlo rano počeo da crtam. U suštini, sve je počelo kada sam otkrio Školu za dizajn i jednom ušao u taj svet. Tada je sve krenulo jedno za drugim – dodatna znanja, usavršavanje, kasnije projekti i klijenti..
YP: Odlučio si se za grafički dizajn?
Stefan: Da, na Fakultetu primenjenih umetnosti studiram industrijski dizajn ali nikada nisam želeo da imam bilo kakva ograničenja i fokusiram se samo na jednu stvar. Tako sam polako počeo da se bavim tipografijom i pismom, i to me je dovelo do grafičkog dizajna. Nisam ni slutio koliko će zapravo industrijski, uticati na moj rad kao grafičkog dizajnera. Mislim da je upravo to ono što me izdvaja od ostalih – ja sam „mešoviti“ dizajner.
YP: Proveo si i jedan semestar u Njujorku, kakvo je to bilo iskustvo?
Stefan: To je bilo zaista sjajno iskustvo. U Njujork sam otišao zahvaljujući profesoru Mirku Iliću, koji mi je pomogao da dobijem stipendiju Škole vizuelnih umetnosti (SVA – School of Visual Arts). Tamo sam imao priliku da radim sa najboljim predavačima , upoznam genijalne ljude i imam pristup svim materijalima potrebnim jednom dizajneru.
Njujork je imao jako veliki uticaj na moj rad. Iz zgrada sam naučio isto koliko iz knjiga. Tamo je ogromno znanje, i sam grad je jako inspirativan. Išao sam ulicama i gledao ono o čemu sam u Beogradu učio.
YP: U Njujorku si imao priliku da učestvuješ i na jednoj izložbi?
Stefan: Po završetku semestra, studenti su izlagali svoje radove sa poslednjeg projekta koji smo radili. Zadatak je bio da se sa fotografije jednog razreda iz 60ih godina, ličnosti đaka prenesu na bele Ikea stolice. Bilo je to zaista sjajno iskustvo!
Crveno-zelena stolica / prvi red, treća stolica sa desna na levo. (tema: čudak)
YP: Po povratku iz Njujorka, imao si priliku da upoznaš i rad u agencijama?
Stefan: Da, radio sam prakse u Popularu i agenciji City Image. Jako sam puno naučio i imam sjajna iskustva sa praksama. Ljudi koji su mi bili mentori su se zaista trudili da mi prenesu svoja znanja i upute u posao. Tvrdim da bez njih ne bih bio gde sada jesam.
YP: Bio si i polaznik AkademIAA?
Stefan: Upao sam u sve to neočekivano. Čim sam video oglas i pročitao o čemu se radi, pomislio sam gde je ovo i kako da se prijavim. Momentalno. AkademIAA mi je potpuno promenila način razmišljanja i dala širu sliku o industriji, što mi je jako puno pomoglo kao dizajneru.
Mislim da u Srbiji ima jako puno talentovanih ljudi, ali talenat nije dovoljan, svi jednostavno moramo da napravimo step up, da konstantno učimo i radimo na sebi.
YP: AkademIAA ti je otvorila mnoga vrata?
Stefan: Shvatio sam da je to bila moja prilika da se pokažem i da zasijam. Imali smo priliku da svoje ideje prezentujemo klijentima i upoznamo sjajne ljude iz struke. Iz toga je proizašlo jako puno projekata koje sam dobio zahvaljujući dobrom utisku koji sam ostavio – Effie, GFK konferencija itd. Pozivi su samo počeli da pristižu. Velika je čast raditi sve ovo.
YP: Kako izgleda tvoj proces rada na nekom projektu?
Stefan: Uvek sve vizualizujem, prvo sve prođem u glavi. Kada imam projekat, razmišljam o tome gde god da sam, i uvek imam 56 notes u telefonu ☺ Crtam gde stignem, često u prevozu. Savet kojeg se uvek rado setim je: „ 80% razmišljaj i 20% radi“.
Omiljeni projekti su mi oni koje radim za sebe, tada imam najveću slobodu i mogu potpuno da se izrazim. Tada mogu sve da uradim.
YP: Da li vidiš sebe u agenciji?
Stefan: Znanje je u agencijama. Tačka. Definitivno mislim da ću u jednom trenutku raditi u agenciji, ali ne mislim da tako provedem ceo radni vek. Ne bih nikada želeo da dizajn i kreativnost doživljavam samo kao posao.
YP: Kako bi opisao situaciju u kulturi u Srbiji?
Stefan: U Srbiji postoji jako puno genijalnih ljudi, ali što se tiče samog dizajna i kulture, mislim da smo u velikom problemu. Zatvara se Mikser, zatvaraju se kulturni centri, izložbe su slabo posećene. Ljudi se bore da se najstariji bioskop ne zatvori. Bojim se da smo u velikom problemu i da da će sve manje i manje biti pravih umetnika, onih koji žive za ono što rade. Postoji mnogo talentovanih mladih umetnika, i to je ono u šta moramo da ulažemo, na čemo moramo da radimo!
YP: Za kraj, koliko imaš godina?
Stefan: 19
